„Knjiga koja se čita svim čulima.“
– Sunday Times
Niko ne bi trebalo da prođe kroz život a da bar jednom ne iskusi zdravu, čak i dosadnu samoću u divljini, da ne zavisi isključivo sam od sebe i tako nauči svoju istinsku i skrivenu snagu. Da nauči, na primer, da jede kada je gladan i da spava kada je pospan.
Usamljeni putnik, zbirka dnevničkih zapisa i priča beleženih na putovanjima kasnih četrdesetih i tokom pedesetih godina prošlog veka, prvi put je objavljena 1960. godine. Kako su prolazile godine, kako se Keruakovo iskustvo menjalo tako se menjao i njegov slobodan stil. Na početku drzak, raspojasan, bezobziran, frenetičan, s vremenom postaje poetičan, autorefleksivan, izuzetno slikovit i asocijativan odraz veoma ličnih doživljaja sveta, njegove lepote i sopstvenog bola. Ovi tekstovi u potpunosti odražavaju piščevo unutrašnje i književno sazrevanje.
Lutajući Sjedinjenim Američkim Državama i Meksikom, pa zatim kroz Maroko i po Evropi, kroz Pariz i London, Keruak juri vozom pored polja bodljikavog kaktusa; svedoči svojoj prvoj borbi s bikovima u Meksiku dok je bio na opijumu; sustiže ritam noćnog života u Njujorku; stapa se sa planinama prekrivenim snegom na severozapadu Amerike; meditira na osunčanom krovu u Tangeru; zaljubljuje se u Monmartr i ogromnu belu Baziliku Svetog Srca. Stranicu za stranicom, Keruak otkriva beskrajnu raznolikost ljudskog života i sopstvenu razdraganu filozofiju samoispunjenja.
Kako dolikuje predvodniku bitničke generacije, Keruakova veličanstvena proslava ljudskog otkrovenja života završava se esejom o američkoj skitnici, poslednjem istinski slobodnom čoveku.
